sreda, 22 novembar, 2017.

ImageAnamari Džagouz
QUEER TEORIJA: UVOD

sa engleskog prevela: Tatjana Popović

Naslov originala:
Anamarie Jagouse
QUEER THEORY: AN INTRODUCTION

Homoseksualnost se uobičajeno i najšire razumeva kao ono što opisuje seksualnu privlačnost prema osobama istog pola. Ne čini se da je bilo šta u ovoj definiciji problematično ili neizvesno. Međutim, teorijski poduhvat donošenja precizne odluke o tome šta konstituiše homoseksualnost - ili pragmatičnije, ko je homoseksualac - daleko od toga da je samoočigledan. Iako postoji određena populacija muškaraca i žena koji se manje-više neproblematično mogu opisati kao homoseksualci, brojne protivrečne okolnosti izazivaju sumnju u pogledu preciznog omeđavanja homoseksualnosti kao opisne kategorije. Primera radi, da li je muškarac koji živi sa ženom i decom, a koji s vremena na vreme ima neobavezan ili anoniman seks sa drugim muškarcem, homoseksualac? Mnogi muškarci u toj situaciji, kada su intervjuisani u svrhu istraživanja AIDS-a, ne identifikuju se kao homoseksualci. Jedan intervjuisani je o svom seksualnom identitetu rekao: "To mi nije važno. Povremeno to činim sa muškarcima. Mnogo je važnije da sam oženjen i da volim svoju ženu... Nikoga se ne tiče šta radim tokom slobodnih popodneva" (Bartos et al. 1993: 27).

Opširnije...

ImageDžudit Batler
ANTIGONIN ZAHTEV

sa engleskog prevela: Tatjana Popović

Naslov originala:
Judith Butler
ANTIGONA`S CLAIM

O Antigoni sam počela da razmišljam pre nekoliko godina pitajući se šta se dogodilo sa onim feminističkim nastojanjima u suprotstavljanju i pružanju otpora državi. Učinilo mi se da bi Antigona mogla da funkcioniše kao kontrafigura smeru za koji su se zalagale neke feministkinje u poslednje vreme tražeći podršku i autoritet države u implementiranju ciljeva feminističke politike. Izgleda da se nasleđe Antigoninog otpora izgubilo u savremenim nastojanjima da se politička opozicija preinači u legalnu tužbu i da se zahteva legitiman pristanak države na feminističke zahteve. Doista, Antigona se brani i veliča, kao što to čini, na primer, Lis Irigaraj (Luce Irigaray), kao princip ženskog otpora državnosti i kao primer antiautoritarizma. Ali, ko je Antigona koju sam htela da upotrebim kao primer određenog feminističkog impulsa? Postoji naravno Antigona iz istoimene Sofoklove drame i ta je Antigona, naposletku, fikcija, takva koja sebi ne dopušta lako da se od nje napravi primer koji bi neko sledio bez rizika da i sam sklizne u irealno. A ipak, to mnoge nije sprečilo da je predstave na takav način. Hegel (Hegel) je njenu poziciju upotrebio za prelaz od vladavine matrijarhata ka vladavini patrijarhata, ali takođe i za princip srodstva. A Lis Irigaraj, iako kolebljiva u pogledu Antigonine reprezentativne funkcije, takođe insistira na tome da: njen primer uvek zavređuje da se ponovno promišlja i kao istorijska figura i kao identitet i identifikacija za mnoge devojke i žene koje žive danas. Zbog ovakvog promišljanja, Antigonu moramo da apstrahujemo od zavodljivih, ograničavajućih diskursa i da poslušamo šta ima da nam kaže o vladavini i polisu, poretku i njegovim zakonima.

Opširnije...

ImageSvetlana Slapšak
MALA CRNA HALJINA
eseji o feminizmu i antropologiji

sa slovenačkog prevela: Jelena Petrović

Naslov originala:
Svetlana Slapšak
MALA ČRNA OBLEKA

Mala crna haljina, doslovan prevod sa francuskog, gde izraz označava dužinu (ne do zemlje), odsustvo "teških" ukrasa i široku upotrebljivost, bila je prvi ustupak modi od strane revolucionarnih vlasti posle drugog svetskoga rata. Neizbežna na sahranama, koje se nisu mogle cenzurisati, i tolerisana na kulturnim manifestacijama koje je trebalo "pratiti" (da bi se cenzurisale), mala crna haljina se provukla: naknadno obojena, "prevrnuta" od drugih, iznošenih stvari, iz paketa, pošto su prethodno odstranjene ruže od satena, nasleđena. Tako se u prostoru minimalne tolerancije održala najsimboličnija, najizazovnija, društveno najsubverzivnija ženska odeća. Dugovečnija od listerskih odela i najlon košulja sa obavezno raskopčanim gornjim dugmetom, majica sa likom Če Gevare i maskirnih uniformi, mala crna haljina čuva svoju dvosmislenu ulogu, između kulta smrti i zavođenja. Ona izaziva strah, poštovanje i pohotu na muškoj strani, i jasnu društvenu distinkciju na ženskoj strani: pristalica male crne haljine ne može ili neće da uloži u sebe više, ali se ne odriče izazovnosti, već je naglašava.

Opširnije...

ImageŽak Derida
O DUHU

sa francuskog preveo: Ivan Milenković

Naslov originala:
Jacques Derrida
DE L`ESPRIT

"Govoriću o utvarama, o plamenu i o pepelima."

Ovo su prve reči predavanja o Hajdegeru /Heidegger/; njima započinje ova sveska. Predavanje isprobava jedan novi put: ni "interni" komentar, niti optužba zasnovana na "spoljašnjim" dokumentima, ma koliko su i komentar i optužba, u svojim granicama, neophodni.

I dalje je reč o nacizmu ? o promišljanju nacizma uopšte i Hajdegerovog nacizma. Ali i o "politikama duha", o objavama "krize duha" i "slobode duha" kako se tada govorilo, a što se i danas hoće suprotstaviti onome nečovečnom (nacizmu, fašizmu, totalitarizmu, materijalizmu, nihilizmu itd.). No, upravo u Rektorskom govoru (1933) Hajdeger ispevava himnu duhu. Šest godina ranije on je bio odlučio da "izbegava" tu reč, da bi je potom okružio navodnicima. Šta se dogodilo? Zbog čega to nikada nije primećeno? Kao i danas, prizivanje duha je htelo da bude nekakvo promišljanje sudbine Evrope. Na taj način je odjekivala rečitost velikih evropskih "duhova" poput Valerija /Valéry/, Huserla /Hisserl/ ili drugih ? za njih je "politika" manje nevina nego što se to često veruje.

Opširnije...

ImageGender and Identity
Theories from and/or on Southeastern Europe

Trintroduction
By Jelisaveta Blagojevic, Katerina Kolozova and Svetlana Slapsak

This publication has been made possible with the support of the:
OSI Network Women`s Program, New York
and
Socrates/Erasmus/Programme for Thematic Network Project of the EU - ERASMUS for ATHENA


SVETLANA SLAPSAK

This collection is hardly an original attempt to de-universalize the theory, to locate the knowledge, to deconstruct the colonizing narratives: and it is, however, a rare attempt. The global academic world is ruled by the Anglo-American paradigm, made prevalent by a simple power&money based publishing machine, which is not much more merciful towards “Western European” than it is toward the rest of “European”, and certainly much less so around the edges of “European” or beyond. The real problem emerges when the power is interpreted and imposed as the academic criterion. In this sense, we “inscribe” ourselves into the read and the readable, without the support of a powerful disseminating mechanism, which by itself diminishes the charted territories of the read and the readable, and leaves our inscription in the white or in the grey – the non- and the less-charted. The appropriation of the knowledge therefore is partial, the reasonable solution is to make it partisan.

Opširnije...

ImageDžudit Batler i Džoan Skot
FEMINISTKINJE TEORETIZUJU POLITIČKO

sa engleskog prevela: Adriana Zaharijević

Naslov originala:
Judith Butler & Joan W. Scott
FEMINISTS THEORIZE THE POLITICAL

"Teorija“ je veoma sporan termin u feminističkom diskursu. Broj pitanja koja se u vezi s tim postavljaju, upućuje na značaj ove rasprave: šta se kvalifikuje kao „teorija“? Ko je autor „teorije“? Da li je to nešto pojedinačno? Da li se definiše u opoziciji prema nečemu ateorijskom, predteorijskom ili postteorijskom? Kakve su političke implikacije korišćenja „teorije“ u svrhu feminističke analize, ako se ima u vidu da je ono što nastaje pod znakom „teorije“ bar delom obeleženo svojim maskulinističkim i evropocentričnim poreklom? Da li se „teorija“ razlikuje od politike? Da li je „teorija“ nekakav podmukli oblik politike? Može li se ikakva politika izvesti iz „teorije“ ili je „teorija“ po sebi neka forma političkog nihilizma?

Opširnije...

ImageElizabet Gros
Promenljiva tela: ka telesnom feminizmu

sa engleskog prevela: Tatjana Popović

Naslov originala:
Elizabeth Grosz
VOLATILE BODIES:
Toward a Corporeal Feminism

Ova knjiga je neka vrsta eksperimenta i inverzije. Utemeljena je na ulogu da se subjektivnost može misliti u svom bogatstvu i raznolikosti u terminima potpuno drugačijim od onih što ih nude različiti dualizmi. Dualizam je mišljenje po kojem postoje dva međusobno isključiva tipa "stvari", fizičke i mentalne, telo i duh, što uopšteno čini univerzum, a posebno subjektivnost. Dualizam je u osnovi sadašnjih preokupacija ne samo mnogih filozofa, već i feminističkih teoretičarki. Feministkinje su, kao i filozofi, imale težnju da zanemare telo ili da ga stave u poziciju nekakve podređenosti i zavisnosti u odnosu na sve što je u vezi s njim zanimljivo u smislu namere da se ono oživi, kao neka vrsta fizičkog ili društvenog značenja. Feministička teorija je, u svojoj uobičajeno bliskoj povezanosti sa psihoanalizom i različitim vidovima fenomenologije, težila, uz neke važne izuzetke, da ostane nezainteresovana u pogledu važnosti usmeravanja pažnje i posvećenosti telima u objašnjavanju subjektivnosti.

Ovo je, dakle, knjiga "o" nečemu o čemu ne raspravlja eksplicitno. Ovo je knjiga "o" seksualnosti, uz sve bogate odjeke ovog skliskog i dvosmislenog termina. Postoji barem četiri različita smisla ovog termina koja mogu biti relevantna u pružanju pomoći pri specifikovanju onoga što sledi. Prvo, seksualnost se može razumeti kao nagon, impuls ili forma pokretanja, usmeravanja subjekta ka objektu. Psihoanaliza je nesporno velika nauka o seksualnosti kao nagonu. Drugo, seksualnost se takođe može razumeti u smislu delovanja, niza praksi i ponašanja koja uključuju tela, organe i zadovoljstva uključujući najčešće, ali ne i uvek, orgazam. Treće, seksualnost se takođe može razumeti u smislu identiteta. Pol tela, što se sada opisuje terminom rod, označava bar dve različite forme shvaćene na način binarne opozicije muškog i ženskog. I četvrto, seksualnost se obično odnosi na niz orijentacija, pozicija i želja što ukazuje na to da postoje posebni načini na koje želje, razlike i tela subjekta mogu da tragaju za svojim zadovoljstvima.

Opširnije...

ImageDona J. Haravej
Nalik listu

sa engleskog preveo: Ranko Mastilović

Naslov originala:
Donna J. Haraway:
How Like a Leaf

An Interview with Thyrza Nicols Goodeve

TNG: Po tvom iskustvu, koji je najvažniji momenat tvog suočavanja sa onim što se u Priručniku za kiborge naziva "kiborgologijom", ili što bi se moglo nazvati "kiborgizmom"?

DH: Opa! (Smeh)

TNG: Ili, koji su momenti kada je to tebi postalo jasno?

DH: Pa, jedan od njih je sigurno moje osećanje kompleksnosti, zanimljivosti i uživanja - kao i intenziteta - zamišljanja koliko sam slična listu. Na primer, fascinira me molekularna arhitektura koju dele biljke i životinje, kao i sav instrumentarij, interdisciplinarnost i saznajne prakse koje su uložene u istorijske mogućnosti razumevanja da sam nalik listu.

Opširnije...

ImageDajana Fas
Unutra/izvan, Gej i lezbejska hrestomatija

sa engeskog prevela: Adriana Zaharijević

Naslov originala:
Diana Fuss:
Inside/Out, Lesbian Theories & Gay Theories

Poput mnoštva drugih, konvencijom uvedenih binarnih opozita, opozicija "heteroseksualno" i "homoseksualno" oduvek je bila konstruisana na temeljima jedne druge, srodne filozofske opozicije: na paru "unutra"/"izvan". Metafizika identiteta koja je upravljala razmatranjima o polnom ophodenju i izboru libidinalnog objekta, do sada je stajala u zavisnom odnosu prema strukturalnoj simetriji ovih tobože temeljnih razlika i nužnosti simboličkog poretka, zasnovanog na logici središta i margina, granica i ograničenja. Tekstovi, sabrani u ovoj hrestomatiji, nastoje da iznova promisle pretpostavke i ishode jedne ovakve koncepcije.

Opširnije...

Image

Tatjana Klimenkova
Žena kao kulturni fenomen: Pogled iz Rusije

sa ruskog prevela: Vesna Plećaš

Naslov originala:
Image

Autorka se u svojoj knizi Žena kao kulturni fenomen: pogled iz Rusije, pre svega bavi podređenim položajem žena u savremenom ruskom društvu: "Ovo je knjiga o podređenom položaju žena... Razume se, neuporedivo je jednostavnije govoriti i pisati o drugim stvarima, jer za te "druge stvari" u našoj kulturi prihvaćene, za njih postoje odgovarajuca "mesta" i uobičajeni načini shvatanja, one (čak i najneprijatnije) nisu obavijene tom prećutnom zabranom koja zaklanja temu diskriminacije žena. Te teme se sada boje kao kuge."

Takode na uvodnoj strani zabeleženo je i sledece:

U svetu postoje milioni knjiga koje su napisali muškarci, prvenstveno za muškarce, a ovu knjigu je napisala žena i to prvenstveno za žene. Time se objašnjava tip pisma, argumenata i nacin iznošenja materijala. Autorka je tokom dužeg vremenskog perioda ucestvovala u stvaranju i razvoju raznih ženskih grupa.

Opširnije...

Strana 1 od 2

Rod i kultura


Edicija Rod i kultura objavljuje prevode značajnih tekstova iz oblasti istraživanja roda i feminističke teorije. Ove radove odlikuje interdisciplinarni pristup, i ponovno promišljanje disciplinarnosti kao takve, kao i razmatranje političkih uslova i posledica ovih i ovakvih teorijskih pristupa.
Designed By
Powered By
© 2017. Centar za ženske studije, Beograd