ImageDona J. Haravej
Nalik listu

sa engleskog preveo: Ranko Mastilović

Naslov originala:
Donna J. Haraway:
How Like a Leaf

An Interview with Thyrza Nicols Goodeve

TNG: Po tvom iskustvu, koji je najvažniji momenat tvog suočavanja sa onim što se u Priručniku za kiborge naziva "kiborgologijom", ili što bi se moglo nazvati "kiborgizmom"?

DH: Opa! (Smeh)

TNG: Ili, koji su momenti kada je to tebi postalo jasno?

DH: Pa, jedan od njih je sigurno moje osećanje kompleksnosti, zanimljivosti i uživanja - kao i intenziteta - zamišljanja koliko sam slična listu. Na primer, fascinira me molekularna arhitektura koju dele biljke i životinje, kao i sav instrumentarij, interdisciplinarnost i saznajne prakse koje su uložene u istorijske mogućnosti razumevanja da sam nalik listu.

{slider=Impresum}

Naziv originala:
Donna J. Haraway
HOW LIKE A LEAF
An Interview Thyrza Nicols Goodeve
New York - London, Routledge 2000


Biblioteka:
ROD I KULTURA

Urednica biblioteke:
Jelisaveta Blagojević

Izdavač:
Centar za ženske studije i istraživanja roda Beograd
Jove Ilića 165, 11000 Beograd, Srbija I Crna Gora
Tel: + 381 11 2491 219
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.


sa engleskog preveo:
Ranko Mastilović

Lektura:
Adriana Zaharijević

Za izdavača:
Daša Duhaček

Dizajn:
Snežana Škundrić

Slog i prelom:
Dragana Petrović

Štampa:
KaktusPrint, Beograd 2004

Tiraž: 1000

ISBN: 86-902929-7-7

Izdavanje ove knjige omogućili su:
OSI Network Women`s Program, New York, USA
Next Page Foundation, Sofia, Bulgaria

{/slider}
{slider=Sadržaj}

Zahvalnost

Kuća

Poglavlje I

Istorija u kojoj se rodila
Istorija forme
Ostajući u vezi
Kalifornija
Interdisciplinarnost je rizična

Poglavlje II

Organicizam kao politička teorija
Primatologija

Poglavlje III

Istorijska sreća
Majmuni, kiborzi i žene
Bolest je veza

Poglavlje IV

Više od metafore
Gen nije stvar Temporalnosti kiborga
Difrakcija kao kritička svest
Svetovna praksa
Slom

Poglavlje V

Nadrealizmi kiborga
Nepoznato nesvesno
Nije se rodio u vrtu, ali se sigurno rodio u istoriji
Nalik listu
Menažerija figuracija
OncoMouseTM
Vampirska kultura
Skromni svedok
Telepatsko podučavanje

Koda

Strast i ironija

Bibliografija
O autorkama

{/slider}
{slider=Izvod iz teksta}

Nalik listu - Izvod iz teksta

TNG: Po tvom iskustvu, koji je najvažniji momenat tvog suočavanja sa onim što se u Priručniku za kiborge naziva "kiborgologijom", ili što bi se moglo nazvati "kiborgizmom"?

DH: Opa! (Smeh)

TNG: Ili, koji su momenti kada je to tebi postalo jasno?

DH: Pa, jedan od njih je sigurno moje osećanje kompleksnosti, zanimljivosti i uživanja - kao i intenziteta - zamišljanja koliko sam slična listu. Na primer, fascinira me molekularna arhitektura koju dele biljke i životinje, kao i sav instrumentarij, interdisciplinarnost i saznajne prakse koje su uložene u istorijske mogućnosti razumevanja da sam nalik listu.

TNG: Dobro, da li si takvo otkrivenje doživela kao dete, ili tek kao odrasla osoba?

DH: Jasno je da govorim iz perspektive odrasle osobe, posebno otkada sam postala duboko svesna momenata estetsko-moralno-fizičkog jedinstva na koje je, u mom slučaju, snažno uticao bio-naučni način razmišljanja. A što se tiče kontinuiteta, moja je dečja svest bila prevashodno religiozna. Ali, bila sam fascinirana minijaturama.

TNG: Minijaturama?

DH: Svime, od kučića za lutke do zamišljanja razvijenih minijaturnih ljudskih svetova i igranja s minijaturnim figurama u travi. U osnovi sam provodila jako mnogo vremena u minijaturnim svetovima.

TNG: Što i dalje radiš preko molekularne, razvojne biologije i proučavanja kulturnih sistema do najsitnijih detalja. Kada je nauka prodrla u tvoju svest?

DH: Donekle kroz biologiju i hemiju u srednjoj školi. Ali se to, zapravo, dogodilo tek na koledžu, kada je moj glavni predmet bio zoologija, iako sam istovremeno studirala engleski i filozofiju. Sva tri predmeta sam uvek osećala kao deo iste teme.

TNG: Tvoja teorija se tako "prirodno" razvija iz tvog interesovanja za biologiju. Ali mnogi ljudi iz tvoje oblasti osećaju se ugroženi načinom na koji razmišljaš o biologiji i prirodnim naukama, u čemu ima ironije pošto ti svoju perspektivu duguješ najdubljem razumevanju i otelovljenju bioloških svetova. Zašto se tvoje shvatanje tumači kao opasnost?

DH: Nelagodu, bar delom, izaziva to što ljudi u govoru o neumoljivoj istorijskoj kontingentnosti doživljaja sopstvenog života, ili konstruisanja naučnog znanja, čuju relativizam ili čist socijalni konstruktivizam, a to uopšte nije ono što ja govorim. Ali to je redukovanje koje se stalno ponavlja. Tu su onda i ljudi koji su ugroženi zato što takve analize čitaju kao biološki determinističke! Kao neku vrstu naturalizma koju ne žele, zato što su socijalni konstruktivisti i ne žele da pridaju preveliku težinu biološkom ili prirodnom. Ja pokušavam da kažem i jedno i drugo, i, nijedno ni drugo, i iz toga nastaje velika konfuzija, koja nije preterano produktivna. Ja govorim o načinu interakcije sa svetom koja je do kraja istorijski specifična. Tehnonauka je materijalizovana semioza. Radi se o tome kako se angažujemo u svetu i sa svetom. A to nije isto što i reći da je znanje stvar izbora. Time se izriče da mu pripada specifičnost koju ne možeš da zaboraviš.

TNG: Jedna od mojih omiljenih rečenica iz "Manifesta" od 1985. godine je ona u kojoj kažeš da se zalažeš za zadovoljstvo u brkanju graničnih linija i za odgovornost u njihovom konstruisanju.

DH: Da. Moj rad je i dalje usredsređen na detalje tog procesa.

TNG: Odgovornost je jedna od najmoćnijih sila - i supstancija - u tvom radu. Ona je na mnogo načina u njegovom centru - ako tvoj rad ima centar. Od nje zavisi čitava tvoja analiza. Ti nas učiš da imamo sluha za čitavu kompleksnost tehnokulture kasnog dvadesetog veka, a onda na to dodaješ zahteve odgovornosti.

DH: Pa, etiku poseduju ljudi, a ne ti ne-ljudski entiteti.

TNG: Misliš da postoji romantizovanje ne-ljudskog?

DH: Tačno. Moramo da se čuvamo antropomorfizovanja ne-ljudskih aktera. Naš sistem odnosa nije iste vrste. Ljudi su ti koji raspolažu emotivnom, etičkom, političkom i kognitivnom odgovornošću unutar ovih svetova. Ali, ne-ljudska bića su aktivni, a ne pasivni, resursi i proizvodi.

{/slider}