Reakcija prof emerite Svenke Savić povodom teksta: “INTERVJU: JASMINA GRKOVIĆ-MEJDžOR, akademik – Zakon o rodnoj ravnopravnosti ugrožava ustavne slobode”
19. juna 2021.
Druga Digitalna feministička škola – kako DFŠ izgleda sa druge strane uređaja?
12. jula 2021.
Centar za ženske studije, zajedno sa Katedrom ženskih, rodnih i studija seksualnosti na Rutgersu, državnom univerzitetu u Nju Džersiju i Fakultetom za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum u Beogradu organizovao je postdiplomski kurs Feministička kritička analiza: feminizam i levica – druge istorije, druge budućnosti.
Centar za ženske studije, zajedno sa Katedrom ženskih, rodnih i studija seksualnosti na Rutgersu, državnom univerzitetu u Nju Džersiju i Fakultetom za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum u Beogradu organizovao je postdiplomski kurs Feministička kritička analiza: feminizam i levica – druge istorije, druge budućnosti.
Kurs Feministička kritička analiza: feminizam i levica – druge istorije, druge budućnosti održan je u periodu od 24. maja do 28. maja 2021. godine u Međuuniverzitetskom centru (IUC), Dubrovnik. Više od 60 učesnica i učesnika pohađalo je kurs putem Zoom platforme i slušalo izlaganja koja su održali/e Zillah Eisenstein, Ana Vilenica, Nađa Bobičić, Lara Končar, Chiara Bonfiglioli, Slavčo Dimitrov, Urška Lipovž, Laura Roth i Sonja Dragović.
U toku pet dana, učesnice i učesnici su imali prilike da čuju i diskutuju o radikalizaciji levice feminizmom 2021. godine, feminističkom pokretu globalnog Istoka u vreme pandemije, o položaju servisnih radnica u industriji kruzera, ženskom nesvrstanom internacionalizmu iz jugoslovenske perspektive, o kvir politikama zajedničkog, opasnim vezama između kvira i levice, feminističkim praksama u levičarskim organizacijama, kao i o osporavanju neoliberalne politike prostora proizvodnje i degradacije životne sredine u Crnoj Gori. Takođe, prisutne i prisutni su imali prilike i da učestvuju u predstavljanju knjiga i razgovoru sa njihovim autorkama i autorima, odnosno, urednicama i urednicama – govorile i govorili su Maria Todorova (The Lost World of Socialists at Europe’s Margins. Imagining Utopia, 1870s – 1920) kao i Jules Joanne Gleeson i Elle O’Rourke (Transgender Marxism). Detaljan program kursa možete pogledati ovde.
Među izlagačima i izlagačicama kursa Feministička kritička analiza: feminizam i levica – druge istorije, druge budućnosti su bile i Lara Končar i Nađa Bobičić, dugogodišnje saradnice Centra za ženske studije. Sa njima smo razgovarale o izlaganjima koje su imale, kao i o generalnim utiscima sa kursa Feministička kritička analiza: feminizam i levica – druge istorije, druge budućnosti.
Sada kada su se slegli utisci posle kursa, da li možete izdvojiti nekoliko najznačajnijih AHA momenata koje ste imale slušajući izlaganja?
Nađa Bobičić:
Iz perspektive organizatorke koja je radila na osmišljavanju programu, uglavnom sam znala što da očekujem od izlagačica i izlagača, i u smislu sadržine i tipa izlaganja. Tako da je AHA momenata bilo na svakom izlaganju, po više puta. No, ono što je bilo najspontanije i na šta niko nije mogao unaprijed da utiče jeste odnos u grupi. U tom smislu definitivno najznačajniji AHA momenat za mene je bio kada učesnice i učesnici iz raznih krajeva svijeta prepoznaju međusobne borbe protiv neoliberalnog kapitalizma i pokušavaju da promisle zajedničke internacionalne strategije, bilo da je to poziv na feminističke marševe, ponovno reaktuelizovanje socijalističkih istorija, transformacija marksizma uz kvir pristupe i angažman, ili pozivi na ekološke pobune.
Lara Končar:
Kao najznačajniji AHA momenat izdvojila bih priliku da čujemo uvide i komentare iz različitih delova sveta. Ovo se ne odnosi samo na izlaganja, koja zaista jesu bila raznovrsna, već i na diskusije unutar kojih smo mogle od učesnica i učesnika da dobijemo znanja o različitim vidovima borbe širom sveta. Takođe, kroz debate se dogodila i fantastična razmena ideja, kritika, literature, istraživanja, pogleda i primera koje pronalazimo širom sveta i iz različitih političkih pozicija. Jednostavnije napisano, razgovori su zaista bili plodotvorni i veoma korisni, a ono što je mene posebno obradovalo jeste veliko interesovanje učesnica i učesnika za primere sa ovih prostora i jugoslovensko nasleđe.
Koje izlaganje (ili izlaganja) biste izdvojile kao najzanimljivije i najaktuelnije s obzirom na trenutnu situaciju globalne zdravstvene kapitalističko-sistemske krize?
Lara Končar:
Ne bih izdvojila posebna izlaganja već zaključak koji nam se nedvosmisleno i kontinuirano nametao tokom raznih diskusija, a to je da je aktuelna pandemija “ogolila” već postojeće nejednakosti koje se proizvode unutar neoliberalnog kapitalizma. Drugo zapaženje bilo bi da su se teme izlaganja jednostavno prelivale: ono što ste, na primer, čuli prvog dana moglo se lako povezati i uvezati sa izlaganjima narednih dana.
Laro, tema o kojoj si izlagala je vrlo aktuelna i tiče se feminističkog pokreta i položaja servisnih radnica na kruzerima na koje je pandemija COVID19 izuzetno uticala. Šta bi izdvojila kao najvažnije posledice COVID19 na feministički pokret i radna prava i uslove rada servisnih radnica na kruzerima?
Lara Končar:
Usled proglašene pandemije, radnice i radnici širom sveta našli su se u periodu nezaposlenosti (koji za mnoge i dalje traje) jer je industrija kruzera jednostavno prestala sa radom zbog svog internacionalnog karaktera. Ukoliko turizam razumemo kao kapitalistički fenomen nerazdvojiv od industrije gostoprimstva, a industriju kruzera kao “metaforu neoliberalnog kapitalizma” – da bismo identifikovali posledice pandemije potrebno je uzeti u obzir teme radnih, ekonomskih i sezonskih migracija, mobilnosti radne snage iz zemalja “Trećeg” i “Drugog” sveta, te rodni, rasni i klasni aspekt ovih migracija i življenih (radnih) realnosti – bez obzira na i u odnosu na pandemiju. Međutim, kako se industrija kruzera tek sada oprezno vraća svojim aktivnostima, pre će biti da su aktuelna pitanja: na koje načine je pandemija podstakla već postojeći nesiguran položaj radnica i radnika na tržištu rada i kako se oni nose u svojim zemljama sa odsustvom radnog angažmana? Konačno, i nažalost, radnice na kruzerima u domaćoj javnosti nisu bile značajniji subjekti feminističkih i levičarskih uvida o aktuelnoj pandemiji, ali se nadam većoj vidljivosti njihovih pozicija jer mogu biti veoma važne u doprinosu feminističkim i levičarskim promišljanjima i borbama.
Na tragu globalne krize, kakve alternative i rešenja nam nudi levica? Prošlost je iza nas, ali kakva je feministička i levičarska budućnost saglediva iz trenutne perspektive?
Nađa Bobičić:
Neoliberalni kapitalizam je permanentno stanje krize koja povremeno eskalira, pa se onda ta eskalacija i nazove “krizom” ‒ ekološkom, ekonomskom, mirovnom, itd. Izboriti se za pravedniju alternativu ovakvom stanju ključni je izazov ljevice, feminizma i drugih progresivnih pokreta.
Perspektiva mislim da je velika jer usljed sve većeg zaoštravanja jaza između onih koji imaju sve, i svih ostalih koji imaju sve manje, postaje jasno da su nam neophodni oni modeli analize i akcije koji uzimaju u obzir višestruke modele eksploatacije kao sistemski uslovljene, pa tako i klasni i rodni režim u kapitalizmu.
Dakle, da se malo poigramo sa onom poznatom krilaticom, budućnost će biti i feministička i socijalistička ili je neće biti, pošto neoliberalni kapitalizam ugrožava sve od osnovnih prava na kvalitet života, krov nad glavom, zdravlje, do našeg prirodnog okruženja.
Takvoj eksploataciji, svakovrsnom nasilju, fašizaciji, kompeticiji, klasnim, rodnim, globalnim nejednakostima ljevičarski feminizam kao alterantivu zajedništvo nudi solidarnost i kolektivno djelovanje u pravcu boljitka većine. Znači, te progresivne politike nisu rješenje od gore, koje neko nameće, već one nastaju i oblikuju se kroz praksu. U tom smislu je budućnost ovih pokreta otvorena i dinamična.
Rad Centra za ženske studije je institucionalno podržan od strane Vlade Švajcarske kroz projekat Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.
