Održan razgovor „70 – Drugi pol”

U petak, 13. decembra, u Media centru, održan je razgovor o stvaralaštvu Simon de Bovoar, „70 – Drugi pol”, a povodom sedamdeset godina od objavljivanja njenog kapitalnog dela Drugi pol.

U petak, 13. decembra, u Media centru, održan je razgovor o stvaralaštvu Simon de Bovoar, „70 – Drugi pol”, a povodom sedamdeset godina od objavljivanja njenog kapitalnog dela Drugi pol.

Razgovor je otvorila Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju i narodna poslanica, izlaganjem o kontekstu u kojem je stvarala Simon de Bovoar te o premreženosti njenog teorijskog i memoarskog pisanja. Ključne teze ove autorke iz teorijskog rakursa prelivale su se u književni, osvetljavajući pritom žensko – lično i političko – iskustvo iz različitih uglova.

Nakon nje, profesorka Daša Duhaček govorila je o kompleksnom odnosu Simon de Bovoar prema sopstvenoj ulozi kao filozofkinje i književnice, čime je pokrenuto i šire pitanje položaja žena u disciplini filozofije. Takođe, govornica je istakla originalnost jedne od najznačajnijih filozofkinja druge polovine 20. veka, pre svega u odnosu na druge (dominantno) muške predstavnike egizistencijalističke filozofije.

Svetlana Slapšak nam se zbog zdravstvenih razloga ovom prilikom nije mogla pridružiti uživo, ali je bila uključena putem skajpa. Pomalo provokativnijim tonom govorila je o skorijim događajima u Sloveniji i kontraverzama koje Drugi pol i dalje provocira na desnom političkom spektru. Takođe, zastupala je tezu o neophodnosti pisanja feminističkih istorija.

Sa književnim opusom Simon de Bovoar upoznala nas je mlada književna kritičarka Marija Božić, posebno se fokusirajući na analizu kod nas poslednje prevedene njene knjige Nesporazum u Moskvi.

Razgovor je moderirala Nađa Bobičić, književna kritičarka, članica kolektiva Pobunjene čitateljke i koordinatorka izdavačkog programa Centra za ženske studije.

Nakon prvog segmenta razgovora otvorena je diskusija sa publikom, tokom koje su pokrenute različite teme, od potencijala političkog angažovanja žena danas, preko tendencija u savremenim feminističkim pristupima, do konkretnijih pitanja vezanih za umetničke postupke koje je Simon de Bovoar koristila u svom pisanju.