Iskustvo i percepcije rodne diskriminacije u porоdici: efekti po bazično samopoštovanje i strategije suočavanja

Krajem decembra meseca 2020. godine, Centar za ženske studije, u saradnji sa časopisom Antropologija, a uz podršku organizacije Kvinna till Kvinna, objavio je temat “O nasilju nad ženama – prilog proučavanju”. Ovaj temat obuhvata tekstove koji su nastali u okviru višegodišnjeg istraživanja „Društveno-ekonomski kontekst i pitanje rodno zasnovanog nasilja“. Narednih nekoliko sedmica vas upoznajemo sa ovim tekstovima.

Krajem decembra meseca 2020. godine, Centar za ženske studije, u saradnji sa časopisom Antropologija, a uz podršku organizacije Kvinna till Kvinna, objavio je temat “O nasilju nad ženama – prilog proučavanju”. Ovaj temat obuhvata tekstove koji su nastali u okviru višegodišnjeg istraživanja „Društveno-ekonomski kontekst i pitanje rodno zasnovanog nasilja“. Narednih nekoliko sedmica vas upoznajemo sa ovim tekstovima.

Tekst koji vam danas predstavljamo je tekst autorki Ivane M. Jakšić, Katarine Mijatović i Tamare Džamonja Ignjatović „Iskustvo i percepcije rodne diskriminacije u porоdici: efekti po bazično samopoštovanje i strategije suočavanja”.

Iako se žene u Srbiji i dalje suočavaju s različitim oblicima diskriminacije u porodičnim i partnerskim odnosima, one sebe retko opažaju kao žrtve takvog postupanja. Umanjivanje opažene rodne diskriminacije pomaže da kratkoročno očuvaju pozitivnu sliku o sebi, ali ih istovremeno sprečava da reaguju na činove diskriminacije i dugoročno zaštite svoju psihološku dobrobit. Stoga u ovom radu ispitujemo diskrepanciju između ličnih iskustava i subjektivnog opažanja rodne diskriminacije u porodičnim i partnerskim odnosima, kao i povezanost opažanja ovakvog tretmana sa bazičnim samopoštovanjem i strategijama suočavanja sa postupcima rodne diskriminacije. Podaci su prikupljeni na prigodnom uzorku od 273 žene starosti od 19 do 62 godine, iz različitih krajeva Srbije, pomoću sledećih instrumenata: percepcija lične rodne diskriminacije, Rozenbergova skala samopoštovanja, Lista rodno diskriminatornih događaja i Suočavanje sa rodnom diskriminacijom. Nalazi potvrđuju diskrepanciju između nivoa opažene i doživljene rodne diskriminacije. Naime, iako žene smatraju da nisu bile diskriminisane, njihova iskustva svedoče o učestaloj diskriminaciji u porodičnim i partnerskim odnosima. Rezultati ukazuju da je opažanje lične diskriminacije u porodici porekla povezano sa nižim samopoštovanjem žena, kao i sa korišćenjem pasivnih strategija suočavanja sa diskriminacijom u odraslom dobu. Istovremeno, očuvano samopoštovanje predstavlja jedinu varijablu merenu u ovoj studiji koja predviđa upotrebu aktivnih strategija suočavanja sa ovakvim iskustvima. Nalazi potvrđuju psihološku dinamiku začaranog kruga diskriminacije u porodičnim odnosima: prepoznavanje rodne diskriminacije narušava samopoštovanje žene i pasivizuje je, čineći je podložnom novim i težim činovima diskriminacije koji dalje produbljuju nisko samopštovanje i pasivnost. Zbog toga su za prevenciju rodno zasnovanog nasilja neophodni edukativni programi u cilju senzibilisanja javnosti za prepoznavanje različitih i diskretnijih ispoljavanja rodne diskriminacije u svim sferama života. 

Podsećamo da je temat promovisan kroz razgovor o rodno zasnovanom nasilju tokom pandemije koronavirusa, te da razgovor „Rodno zasnovano nasilje u doba Covida19“ možete pogledati na našem YouTube kanalu.