O položaju i iskustvima sezonskih radnica u poljoprivredi u savremenoj Srbiji. Može li se govoriti o elementima strukturnog nasilja?

Krajem decembra meseca 2020. godine, Centar za ženske studije, u saradnji sa časopisom Antropologija, a uz podršku organizacije Kvinna till Kvinna, objavio je temat „O nasilju nad ženama – prilog proučavanju“. Ovaj temat obuhvata tekstove koji su nastali u okviru višegodišnjeg istraživanja „Društveno-ekonomski kontekst i pitanje rodno zasnovanog nasilja“. Narednih nekoliko sedmica vas upoznajemo sa ovim tekstovima.

Krajem decembra meseca 2020. godine, Centar za ženske studije, u saradnji sa časopisom Antropologija, a uz podršku organizacije Kvinna till Kvinna, objavio je temat „O nasilju nad ženama – prilog proučavanju“. Ovaj temat obuhvata tekstove koji su nastali u okviru višegodišnjeg istraživanja „Društveno-ekonomski kontekst i pitanje rodno zasnovanog nasilja“. Narednih nekoliko sedmica vas upoznajemo sa ovim tekstovima.

Tekst koji vam danas predstavljamo je tekst autorke Lare Končar „O položaju i iskustvima sezonskih radnica u poljoprivredi u savremenoj Srbiji. Može li se govoriti o elementima strukturnog nasilja”.

Lara Končar je antropološkinja i doktorantkinja na programu Studije kulture na FPN u Beogradu gde je završila i master Studije roda. Diplomirala je na Odeljenju za etnologiju i antropologiju na FF u Beogradu i pohađala je studije kulturne antropologije na FF u Zagrebu. Oslanjajući se na antropološke pristupe, feminističku teoriju i kritičke studije kulture istražuje teme rada i eksploatacije sa posebnim fokusom na radne migracije, sezonske poslove i rad u sferi usluga.

U radu se razmatraju društveno-ekonomski položaj i iskustva žena koje su angažovan e na sezonskim poslovima u poljoprivredi, i ukazuje se na elemente strukturnog i drugih vidova nasilja kojima su sezonske radnice izložene. Kao vid radnog angažmana, sezonski rad – zakonski izdvojen tek 2018. godine na području Srbije – i dalje čini delimično regulisanu oblast u kojoj se uočavaju različiti vidovi društvene isključenosti. Feministički orijentisana (antropološka) literatura koja se bavi rodnom dimenzijom sezonskih poslova u poljoprivredi u različitim delovima sveta ukazuje na značajne probleme nejednakosti i društvene marginalizacije. Na osnovu analize društvenih, ekonomskih, kulturnih, pravnih i drugih struktura – koje se pojavljuju u vezi sa organizacijom i kontrolom poslova i samog rada – uočeni su načini na koje se (re) produkuje i (p)održava nepovoljan položaj sezonskih radnica. Na taj način, otvoren je prostor za razmatranje pitanja strukturnog nasilja nad ovom kategorijom žena. Oslanjajući se na opšte zaključke istraživanja o položaju žena na tržištu rada u Srbiji, u prvom del u rada razmatram pitanje socioekonomskog položaja žena u poljoprivredi, a posebno sezonskih radnica, i ukazujem na elemente (re)produkovanja njihove sistemske nejednakosti i institucionalnog isključivanja. Na osnovu kvalitativne analize materijala sakupljenog putem polustrukturiranih intervjua i neformalnih razgovora sprovedenih sa sezonskim radnicama u poljoprivredi, u drugom delu teksta se bavim njihovim življenim iskustvima i ukazujem na koje načine društvene i ekonomske strukture i njihovi akteri, kao i kulturni obrasci, oblikuju prakse i (rodne) odnose unutar sezonskih poslova.

Podsećamo da je temat promovisan kroz razgovor o rodno zasnovanom nasilju tokom pandemije koronavirusa, te da razgovor „Rodno zasnovano nasilje u doba Covida19“ možete pogledati na našem YouTube kanalu.