Održan razgovor “Šta se desilo sa rodom?”
Svečano otvoren kurs „Feministička kritička analiza: Feminizam i levica – druge istorije, druge budućnosti“
24. maja 2021.
Reakcija prof emerite Svenke Savić povodom teksta: “INTERVJU: JASMINA GRKOVIĆ-MEJDžOR, akademik – Zakon o rodnoj ravnopravnosti ugrožava ustavne slobode”
19. juna 2021.
U četvrtak, 10. jula, putem platforme Zoom, održan je razgovor “Šta se desilo sa rodom?” koji je organizovao Centar za ženske studije. Razgovor je prenošen uživo preko YouTube platforme, a prisustvovalo mu je 70 slušateljki i slušatelja.
U četvrtak, 10. jula, putem platforme Zoom, održan je razgovor “Šta se desilo sa rodom?” koji je organizovao Centar za ženske studije. Razgovor je prenošen uživo preko YouTube platforme, a prisustvovalo mu je 70 slušateljki i slušatelja.
Na razgovoru “Šta se desilo sa rodom?” svoja teorijska i iskustvena promišljanja na temu roda podelile/i su Margareta Bašaragin, Nađa Bobičić, Daša Duhaček, Zorica Ivanović, Dušan Maljković, Aleksa Milanović, Zorica Mršević, Nada Sekulić i Adriana Zaharijević. Razgovoru je trebalo da prisustvuju i Jelisaveta Blagojević i Maja Solar, ali su, nažalost, bile sprečene. Za moderaciju je bila zadužena Nađa Duhaček.
Snimak razgovora je dostupan na YouTube kanalu Centra za ženske studije, te ga možete pogledati ovde.
“Jedno od ključnih pitanja danas jesu problemi s kategorijom roda, u tom smislu što se ponovo postavlja pitanje legitimisanja upotrebe te kategorije. Koncept roda je još u prošlom veku i pre nego što je u feminističkoj terminologiji bio obeležen kao značajno ’analitičko oruđe’, najavljen čuvenom izjavom „žena se ne rađa, ženom se postaje“. Iako je u početku rod razmatran u odnosu prema kategoriji pola, rod je zatim samostalno prošao put od tumačenja kao činjenja do otvaranja mogućnosti raščinjavanja, da bi danas teorijski stao u političku odbranu transrodnosti. Uostalom, upotreba kategorije roda je svojevremeno omogućila analizu i raskrinkavanje patrijarhalnog poretka i pre svega otvorila put za mogućnost izmene tvrdog hijerarhijski utemeljenog sistema diskriminacije, za razvlašćivanje eksploatisanih, dekonstrukciju sistemskog podređivanja, raščinjavanje naučenih rodnih uloga. Prema tome, razmatanje kategorije roda nikako ne podrazumeva nekritičko usvajanje ove kategorije, već naprotiv suočavanje s problemima, subverzijama i nevoljama koje (nam) kategorija roda u osvajanju izbora i novih prostora slobode donosi.”
Rad Centra za ženske studije je institucionalno podržan od strane Vlade Švajcarske kroz projekat Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.
