„Zašto nije prijavila?“
26. januar 2021.
Poziv za DFŠ 2021
3. februar 2021.
Krajem decembra meseca 2020. godine, Centar za ženske studije, u saradnji sa časopisom Antropologija, a uz podršku organizacije Kvinna till Kvinna, objavio je temat „O nasilju nad ženama – prilog proučavanju“. Ovaj temat obuhvata tekstove koji su nastali u okviru višegodišnjeg istraživanja „Društveno-ekonomski kontekst i pitanje rodno zasnovanog nasilja“. Narednih nekoliko sedmica vas upoznajemo sa ovim tekstovima.
Krajem decembra meseca 2020. godine, Centar za ženske studije, u saradnji sa časopisom Antropologija, a uz podršku organizacije Kvinna till Kvinna, objavio je temat „O nasilju nad ženama – prilog proučavanju“. Ovaj temat obuhvata tekstove koji su nastali u okviru višegodišnjeg istraživanja „Društveno-ekonomski kontekst i pitanje rodno zasnovanog nasilja“. Narednih nekoliko sedmica vas upoznajemo sa ovim tekstovima.
Prvi tekst koji predstavljamo je tekst kourednice temata, Nađe Bobičić – „Rodno zasnovano nasilje na presjeku roda i klase – istorijske i savremene perspektive”.
Nađa Bobičić je književna kritičarka i socijalistička feministkinja. Osnovne i master studije završila je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta (UB). Potom je završila master i doktorske studije u oblasti studija roda na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Bavi se istorijom razvoja, kao i savremenim pristupima koji nastaju na presjeku feminizma, kvira i marksizma. Saradnica je Centra za ženske studije u Beogradu.
U tekstu se analiziraju ključni argumenti ljevičarskofeminističkih pristupa rodno zasnovanom nasilju kao jednom od osnovnih mehanizama održavanja kapitalističkog sistema. Ova tema pojavljuje se već u radovima klasika marksizma, međutim tek u toku perioda tzv. drugog talasa ona se na specifičan način artikuliše kao zasebna tema u užefeminističkoj perspektivi. U savremenom pristupu teorije socijalne reprodukcije (TSR), rodno zasnovano nasilje postaje predmet proučavanja uvezan sa drugim aspektima strukturnog nasilja – globalnim, ekološkim, klasnim, rasnim, heteronormativnim. U ovom tekstu, nakon sažete istorije lijevofeminističkih pristupa fenomenu rodno zasnovanog nasilja, akcenat se stavlja na neke od gorućih dilema i izazova pristupa TSR, i to posebno u kontekstu krize izazvane globalnom pandemijom COVID-19. Naime, kriza je učinila nesporno vidljivim da se savremeno kapitalističko društvo zasniva na radu ključnih radnica i radnika, koji trpe višestruko sistemsko nasilje. S tim u vezi, u tekstu se razmatra pitanje kako pomoću TSR prevazići stepen deskripcije problema strukturnog nasilja i teorijski utemeljiti njegovo objašnjenje, koje bi podrazumijevalo i nivo opšte kritike sistema, ali i konkretne nivoe realizacije nasilja. I drugo, koje alate pristup teorije socijalne reprodukcije osmišljava kako bi rodno zasnovano strukturno nasilje moglo biti prevaziđeno.
Podsećamo da je temat promovisan kroz razgovor o rodno zasnovanom nasilju tokom pandemije koronavirusa, te da razgovor „Rodno zasnovano nasilje u doba Covida19“ možete pogledati na našem YouTube kanalu.
