Teorijski petak – časopis Ženske studije

U toku priprema za obeležavanje treće decenije postojanja Centra za ženske studije, odlučile smo da u potpunosti digitalizujemo arhivu Ženskih studija, akademskog časopisa koji je pokrenut u prvim godinama rada naše organizacije. 

U toku priprema za obeležavanje treće decenije postojanja Centra za ženske studije, odlučile smo da u potpunosti digitalizujemo arhivu Ženskih studija, akademskog časopisa koji je pokrenut u prvim godinama rada naše organizacije. 

Časopis je izlazio sedam godina, od 1995. do 2002. godine, tri puta godišnje. Objavljeno je ukupno 15 brojeva, koji će od sada biti dostupni i u skeniranoj verziji. U narednih nekoliko nedelja pratite naš sajt i naše profile na društvenim mrežama Facebook i Instagram, jer ćemo svakoga petka objavljivati po jedan broj, odnosno, dvobroj, u okviru akcije Teorijski petak.

Tokom svog celokupnog izlaženja časopis je ispunjavao cilj koji je uredništvo postavilo već u prvom broju – interdisciplinarno razvijanje feminističkih znanja. Takođe, časopis je pratio tada aktuelne teorijske tokove, i doneo neke od pionirskih prevoda na naš jezik. Između ostalog, u časopisu su prevođeni tekstovi Rozi Brajdoti, Kerol Pejtman, Nensi Hartsok, Džudit Batler, Šantal Muf, Elizabet Gros, Done Harevej, Mike Bal.

Koncepcija časopisa je često podrazumevala i priređivanje temata, kao što su temati iz oblasti umetnosti, iz književnosti (o ginokritici, i o savremenoj španskoj književnosti koju su pisale žene) i teorije filma. Nekoliko temata je bilo posvećeno poststrukturalističkim filozofima poput Fukoa, Žila Deleza, i pravcu dekonstrukcije.

Časopis Ženske studije je do desetog broja uređivala Jasmina Lukić, a nakon toga Branka Arsić. U časopisu su priloge objavljivale neke od najznačajinih jugoslovenskih feministkinja onoga vremena, pritome, dolazeći iz različitih primarnih disciplina, a neke od njih su još uvek vrlo aktivne i prisutne na sceni. Ta je generacija dala neizmeran doprinos feminističkoj teoriji. Među njima za časopis su pisale i Žarana Papić, Rada Iveković, Anđelka Milić, Renata Salecl, Dubravka Ugrešić, Nadežda Čačinović, Svenka Savić, Daša Duhaček, Biljana Dojčinović, Dubravka Đurić, i druge.

Ovaj časopis predstavlja važno feminističko nasleđe i inspiraciju za savremena čitanja i istraživanja, te je baza postavljena sa nadom da će korisiti novim feminističkim generacijama u njihovom istraživanju feminističkih teorija koje su nastajale tokom poslednje decenije prošlog veka. 

Digitalizaciju časopisa Ženske studije je omogućio Rekonstrukcija ženski fond, a objavljivanje svih brojeva časopisa, u okviru Teorijskog petka, podržano je u sklopu projekta ACT – za aktivno građanstvo, uz podršku SDC/Građanske inicijative.