Teorijski petak – deseti broj časopisa Ženske studije

U toku priprema za obeležavanje treće decenije postojanja Centra za ženske studije, odlučile smo da u potpunosti digitalizujemo arhivu Ženskih studija, akademskog časopisa koji je pokrenut u prvim godinama rada naše organizacije. Ovog petka objavljujemo deseti broj časopisa Ženske studije, koji je izdat 1998. godine.

U toku priprema za obeležavanje treće decenije postojanja Centra za ženske studije, odlučile smo da u potpunosti digitalizujemo arhivu Ženskih studija, akademskog časopisa koji je pokrenut u prvim godinama rada naše organizacije. Ovog petka objavljujemo deseti broj časopisa Ženske studije, koji je izdat 1998. godine.

Časopis je izlazio sedam godina, od 1995. do 2002. godine, tri puta godišnje. Objavljeno je ukupno 15 brojeva, koji će od sada biti dostupni i u skeniranoj verziji. U narednih nekoliko nedelja pratite naš sajt i naše profile na društvenim mrežama Facebook i Instagram, jer ćemo svakoga petka objavljivati po jedan broj, odnosno, dvobroj, u okviru akcije Teorijski petak.

U desetom broju časopisa Ženske studije, čija je tema Potpisi Pegi Kamuf, možete pročitati tekstove Svenke Savić, Ermoze Bahar, Irine Novikove, Eve Federmajer, Ingeborg Bahman, Marije Lukić, ali i tekstove Pegi Kamuf, kao i razgovor sa Pegi Kamuf koji je vodila Branka Arsić.

Iz intervjua sa Pegi Kamuf, koji je vodila Branka Arsić, urednica ovog temata izdvajamo:

Nekoliko puta sam zapala u nepriliku odgovarajući na pitanje “da li ste feministkinja”. Smatram da se ovo pitanje uvek mora kontekstualizovati. Zato što predajem u Americi i, većim delom, radim u Americi, iako intelektualno dugujem drugim mestima, posebno Evropi, osećam da sam uvek pomalo izvedena iz ravnoteže kada sam suočena sa ovim pitanjem. To je zato što se veći deo onoga za šta sam bila zainteresovana još od kada sam sama bila studentkinja, okrenuo protiv izvesne vrste esencijalističkog mišljenja koje danas teži da se ukotvi u feminizmu, ili, recimo to na drugi način, u dominantnom toku američkog feminizma zasnovanog na iskustvu i pojmu ženskog identiteta. I tako, često imam neprilika sa ovim pitanjem iako je, očigledno, intelektualni rad kojem sam najbliža u potpunosti zaokupljen feminističkim problemima, to jest, destabilizacijom falogocentričnih struktura. Ali, kao što dobro znate, postoji izvesno sablasno zadovoljstvo koje se može naći u pojmu prostog obrata.

Deseti broj digitalizovanog izdanja časopisa Ženske studije je dostupan na ovom linku.

Digitalizaciju časopisa Ženske studije je omogućio Rekonstrukcija ženski fond, a objavljivanje svih brojeva časopisa, u okviru Teorijskog petka, podržano je u sklopu projekta ACT – za aktivno građanstvo, uz podršku SDC/Građanske inicijative.