Teorijski petak – drugi i treći broj časopisa Ženske studije

U toku priprema za obeležavanje treće decenije postojanja Centra za ženske studije, odlučile smo da u potpunosti digitalizujemo arhivu Ženskih studija, akademskog časopisa koji je pokrenut u prvim godinama rada naše organizacije. Ovog petka objavljujemo drugi i treći broj (dvobroj) časopisa Ženske studije, koji je izdat 1995. godine.

U toku priprema za obeležavanje treće decenije postojanja Centra za ženske studije, odlučile smo da u potpunosti digitalizujemo arhivu Ženskih studija, akademskog časopisa koji je pokrenut u prvim godinama rada naše organizacije. Ovog petka objavljujemo drugi i treći broj (dvobroj) broj časopisa Ženske studije, koji je izdat 1995. godine.

Časopis je izlazio sedam godina, od 1995. do 2002. godine, tri puta godišnje. Objavljeno je ukupno 15 brojeva, koji će od sada biti dostupni i u skeniranoj verziji. U narednih nekoliko nedelja pratite naš sajt i naše profile na društvenim mrežama Facebook i Instagram, jer ćemo svakoga petka objavljivati po jedan broj, odnosno, dvobroj, u okviru akcije Teorijski petak.

U drugom i trećem broju časopisa Ženske studije, čija je tema Fragmenti jedne moguće istorije tela, možete pročitati tekstove Lepe Mlađenović, Rade Iveković, Branke Arsić, Nikol Loro, Florans Dipon, Ksenije Bilbije, Đulije Sisa, Lis Irigaraj, Tomasa Lakera, Mardžori Garber, Done Haravej, Žan-Fransoa Liotara, Jasmine Lukić, Svenke Savić, Vesne Nikolić-Ristanović, Dubravke Đurić, Gordane Vuksanović i Leposave Kron.

Iz Uvodnika Branke Arsić, urednice ovog dvobroja, izdvajamo:

Drugačije i nešto tačnije: o fragmentima jedne moguće istorije tela, ukoliko istorija znači priču, pripovest, kazivanje… U ovom je tematu ispričano nekoliko priča o telesnosti, o čulnosti, o telima, uglavnom ljudskim, ženskim, muškim i onim koja su odbila takvu razliku, koja su sebe proizvela istovremeno i kao muška i kao ženska. U ovom su tematu pričane priče o pričama koje nisu želele da pričaju o telu, tvarnom, materijalnom, propadljivom, čulnom; o pričama koje su držale da je pričati priču o ovakvim telima nedostojno jedne ozbiljne, razumne, umne, utemeljene priče. U ovom su tematu pričane priče i o pričama koje su pričale da je pričati o telu, čulnom, osetljivom, afektivnom, jedino dostojno jedne priče. U ovom su tematu pričane priče onih koji nikada nisu poverovali u priču da je sve tekst, uključujući i strast, da je sve strategija, da je sve satkano od taktika i manevara, onih koji drže da postoje predeli kroz koje struji energija čistog užitka, lišena svake strategije, onih koji pričaju da su ti predeli ženski predeli, upravo zato što su otvoreni, zato što su osetljivi i čulni, zato što su nepromišljeni, zato što su mišljeni mišljenjem tela, zato što su iracionalni, zato što su nepredvidljivi i nevidljivi, zato što su propadljivi, zato što su poziv na uživanja, na zaborav čvrstih formi, na brisanje traga identitetu, zato što su prostori mešanja i preplitanja, iščezavanja, nestajanja i rađanja, zato što su neartikulisani…

Drugi i treći broj digitalizovanog izdanja časopisa Ženske studije je dostupan na ovom linku.

Digitalizaciju časopisa Ženske studije je omogućio Rekonstrukcija ženski fond, a objavljivanje svih brojeva časopisa, u okviru Teorijskog petka, podržano je u sklopu projekta ACT – za aktivno građanstvo, uz podršku SDC/Građanske inicijative.