Teorijski petak – sedmi broj časopisa Ženske studije

U toku priprema za obeležavanje treće decenije postojanja Centra za ženske studije, odlučile smo da u potpunosti digitalizujemo arhivu Ženskih studija, akademskog časopisa koji je pokrenut u prvim godinama rada naše organizacije. Ovog petka objavljujemo sedmi broj časopisa Ženske studije, koji je izdat 1997. godine.

U toku priprema za obeležavanje treće decenije postojanja Centra za ženske studije, odlučile smo da u potpunosti digitalizujemo arhivu Ženskih studija, akademskog časopisa koji je pokrenut u prvim godinama rada naše organizacije. Ovog petka objavljujemo sedmi broj časopisa Ženske studije, koji je izdat 1997. godine.

Časopis je izlazio sedam godina, od 1995. do 2002. godine, tri puta godišnje. Objavljeno je ukupno 15 brojeva, koji će od sada biti dostupni i u skeniranoj verziji. U narednih nekoliko nedelja pratite naš sajt i naše profile na društvenim mrežama Facebook i Instagram, jer ćemo svakoga petka objavljivati po jedan broj, odnosno, dvobroj, u okviru akcije Teorijski petak.

U sedmom broju časopisa Ženske studije, čija je tema Rod i prikazivanje, možete pročitati tekstove Sonje Liht i Slobodana Drakulića, Branke Arsić, Dubravke Đurić, Andree Naj, Grizelde Prolok, Mike Bal, Tamar Grab, Lore Malvi i Pitera Volena, Jovana Cekića, Žan Fransoa Liotara, Rade Iveković, Tanje Mastnak, Zorice Mršević i Biljane Dojčinović-Nešić.

Iz teksta “Rod i prikazivanje, kratak uvod” Dubravke Đurić, kourednice ovog temata sa Brankom Arsić, izdvajamo:

Feministkinje, istoričarke umetnosti, tokom sedamdesetih godina tražile su da redefinišu kanone visoke umetnosti, ukazujući na zaboravljene, cenzurisane, zanemarene i isključivane umetnice, ponovo vrednujući njihov rad i smeštajući ih u nove, redefinisane modele zapadne istorije umetnosti. Ovaj proces naveo je istoričarke i teoretičarke umetnosti da istraže društvene i psihološke uzroke isključivanja žena iz umetničkih kanona. One su, zato, morale da izgrade metodologiju koja im je omogućila istraživanje uzroka tih društvenih činjenica. (…) Izabrani tekstovi Tamar Garb, Grizelde Polok, Lore Malvi (Laura Mulvey) i Pitera Volina (Peter Wollen) primeri su karakterističnih metodoloških pristupa istraživanju problema roda i prikazivanja, izgrađenih u okviru feminističke teorije i istorije umetnosti. Tamar Garb u svom uvodu u problematiku roda i prikazivanja u modernizmu, dajući pregled osnovnih problema, definiše interpretativnu analitičku aparaturu. Grizelda Polok pokazuje kako se redefiniše pojam stilske formacije, kao što je modernizam, da bi u sebe uključio i rad umetnica. Ona istražuje ne samo socijalni položaj umetnica, kao što su impresionistkinje Mari Kasa (Mary Cassat) i Berta Moriso (Berthe Morisot), već i načine na koji su seksualnost i rod enkodirani u prikazivanju žena i muškaraca s obzirom na “pozicije posmatranja” posmatrača ili posmatračice, odnosno, s obzirom na rod, klasu, etnicitet, itd. Tekst Lore Malvi i Pitera Volina istražuje suštinsko pitanje marginalnosti (margina, centar). Istraživanje su zasnovali na političkim, psihoanalitičkim i kulturološkim studijama.

Sedmi broj digitalizovanog izdanja časopisa Ženske studije je dostupan na ovom linku.

Digitalizaciju časopisa Ženske studije je omogućio Rekonstrukcija ženski fond, a objavljivanje svih brojeva časopisa, u okviru Teorijskog petka, podržano je u sklopu projekta ACT – za aktivno građanstvo, uz podršku SDC/Građanske inicijative.