Анархофеминизам Еме Голдман
27. novembar 2018.
Okrugli sto: Društveno-ekonomski kontekst i pitanje rodno zasnovanog nasilja
11. decembar 2018.
Rad možete videti i preuzeti klikom na sliku.
Генерација 2016/17
Апстракт
Када се говори о рату и свим страхотама које он доноси, то је готово увек прича из мушке перспективе. Жене се најчешће помињу тек као (пасивне) жртве, у разним извештајима и статистикама о броју страдалих, избеглих итд. („жене, деца, старци“). Победе, битке, порази, преговори, примирја, не укључују причу о томе како се одвија свакодневни живот у ратним условима, живот оних који не носе војничке чизме. То што жене (углавном) не ратују, као што процентуално нису значајније укључене ни у одлучивања о рату и миру не умањује значај њихових улога и ангажмана у вандредним околностима које ратна ситуација производи. Предмет мог рада јесте да макар делимично прикаже доживљај рата из женског угла. Говорићу о искуствима жена из Србије проживљеним током тромесечног бомбардовања НАТО снага 1999. године. Њихове приче су различите – од активног супротстављања националистичкој политици и отпора присилној мобилизацији њихових мушких сродника, до патриотске подршке режиму који је ушао у ратни сукоб. На којој год страни да су биле – трагична искуства рата су поднелe на сличан начин. О тим искуствима, начину на који су организовале и одржавале живот, трпеле и бориле се да сачувају нормалност, говори се у овом раду.
Кључне речи: рат, женска искуства, преживљавање, отпор, маргинална историја
