Рат из женског угла: бомбардовање Србије 1999. године
27. novembar 2018.Raspored predavanja za prolećni semestar 2018/2019
14. mart 2019.
U petak 14. decembra, Centar za ženske studije organizuje
Okrugli sto
„Društveno-ekonomski kontekst i pitanje rodno zasnovanog nasilja“
Predstavljanje rezultata druge godine istraživanja
Zbog ograničenog broja mesta, molimo vas da nam potvrdite svoje prisustvo, najkasnije do četvrtka 13. decembra u 17h. (Možete pisati na adresu, feministicko.obrazovanje@gmail.com)
Okrugli sto će biti organizovan na Fakultetu političkih nauka, Jove Ilića 165, na V spratu u profesorskoj slušaonici. Početak je u 12h, a pored izlaganja članica istraživačkog tima, planirano je i vreme za diskusiju.
Oslanjanjući se na ključnu pretpostavku prošlogodišnjeg istraživanja – da je strukturno nasilje duboko povezano sa porodičnim i interpersonalnim nasiljem – tokom 2018. godine nastavljena su ispitivanja čiji je cilj bio da ukažu na neke od fenomena, procesa, politika i diskursa koji (re)produkuju društvene i ekonomske nejednakosti i kulturno specifične obrasce rodnih uloga, i time doprinose postojanju i trajanju različitih vidova nasilja nad ženama. Ovakvom perspektivom istraživačice su želele da naglase da rodno zasnovano nasilje i nasilje nad ženama ne predstavljaju individualnu patologiju, već podrazumevaju čitav splet različitih oblika nasilja, koji su međusobno povezani, iako ne uvek na jasan i eksplicitan način, i ispoljavaju se u različitim oblicima i u različitim segmentima društva.
Preispitivanja tokova i rukavaca političke i socio-ekonomske transformacije nakon 2000. godine, sprovedena u okviru ovog projekta, pokazala su da je slobodno tržište neoliberalnog kapitalizma, umesto da deluje kao „lek“ za boljke dirigovane ekonomije, postalo novi ključni izvor društvenih neravnopravnosti, uključujući i rodnu neravnopravnost, i generator različitih oblika i vidova nasilja koji cirkulišu u savremenim društvima – u oblastima i institucionalnim okruženjima ekonomije, obrazovanja, socijalne zaštite, religije, medija – kristalizirajući se prečesto u vidljivim okvirima porodica i domaćinstava u obliku porodičnog nasilja.
Učesnice okruglog stola ponudiće uvide i odgovore na neka od pitanja do kojih su došle tokom istraživanja, u kojem je koncept rodno zasnovanog nasilja operacionalizovan na različite načine i istraživan u različitim društvenim (mikro)kontekstima, sa ciljem da osvetli različita ispoljenja i delovanje strukturnog nasilja.
Da li je i na koji način „fizička sigurnost žena i njihova sloboda (od nasilja)“ povezana sa ekonomskim uslovima u domu, zajednici i u transnacionalnom okviru? Može li se govoriti o strukturnom nasilju i rodno zasnovanom nasilju u kontekstu nezaposlenosti, porasta „ranjive zaposlenosti“, sezonskog rada i novih radnih praksi? Da li su zakoni i propisi, i institucionalna okruženja, senzibilisani za pitanja rodno zasnovanog nasilja onoliko koliko bi u 2018. trebalo da budu, i onoliko koliko njihovi izveštaji tvrde? Kako funkcioniše „osnaživanje odozdo“ u situacijama kada institucionalna podrška nezaposlenim ženama izostaje? Šta nam etnografsko istraživanje u jednom centru za socijalni rad govori o institucionalnom sprovođenju i kreiranju politika protiv nasilja nad ženama na lokalnom nivou? Kako nove politike sankcionisanja rodno zasnovanog nasilja „odjekuju“ u zatvorima? Na koji način se u domenima obrazovanja i medija, iako u njih uplivavaju naoko emancipatorski sadržaji, ipak održavaju konzervativne vrednosti i kulturne predstave koje implicitno podržavaju rodno zasnovano nasilje? Da li je, i kako, sajber okruženje postalo prostor u kojem se oblikuju i plasiraju oblici digitalnog rodno zasnovanog nasilja?
Na okruglom stolu će govoriti učesnice istraživačkog tima: Ildiko Erdei, Lidija Radulović, Jelena Višnjić, Marina Simić, Lara Končar, Sonja Radivojević, Nađa Bobičić, Hristina Cvetinčanin Knežević, Milica Batričević, Milica Skočajić, Marijana Stojčić i Nađa Duhaček
U istraživanju su takođe učestvovale: Zorica Ivanović, Jelisaveta Blagojević i Ana Stevanović.
Sprovođenje ovog istraživanja je tokom 2017. godine podržala fondacija Kvinna till Kvinna, a nastavak rada u 2018. godini omogućila je Fondacija Helvetas (program Perform).
