Društveno-ekonomske i političke promene u Srbiji i pitanje rodno zasnovanog nasilja

Rezultati ovog istraživanja predstavljeni su u specijalnom tematu časopisa Antropologija pod nazivom „O nasilju nad ženama – prilog proučavanju“.

U okviru istraživanja Društveno-ekonomske i političke promene u Srbiji i pitanje rodno zasnovanog nasilja fenomen rodno zasnovanog nasilja se posmatra u kontekstu društveno-ekonomskih i političkih struktura i unutar procesa postsocijalističke transformacije i neoliberalizacije. Polazeći od pretpostavke da je strukturno nasilje duboko povezano sa  porodičnim i interpersonalnim nasiljem, jedan od osnovnih ciljeva istraživanja bio je da ukaže na neke od fenomena, procesa, politika i diskursa koji (re)produkuju društvene i ekonomske nejednakosti i kulturno specifične obrasce rodnih uloga i da time doprinose postojanju i trajanju različitih vidova nasilja nad ženama. Ovakva perspektiva naglašava da rodno zasnovano nasilje i nasilje nad ženama ne predstavljaju individualnu patologiju već su društveni fenomen koji podrazumeva čitav splet različitih oblika nasilja koji su međusobno povezani, iako ne uvek na jasan i eksplicitan način. Istovremeno se ukazuje da je za potpunije razumevanje složenosti i slojevitosti rodno uslovljenog nasilja neophodno analizirati njegove različite aspekte u različitim segmentima društva. Ove analize, između ostalog, uključuju i pitanja koja se tiču karaktera postsocijalističke transformacije, političko-ekonomskog pristupa razumevanju nasilja nad ženama, koncepta socijalnog preduzetništva i „ekonomskog osnaživanja žena“, strukturnog nasilja iz perspektive sezonskih radnica, etnografije socijalnog rada, itd.

Preispitivanja tokova i rukavaca političke i socio-ekonomske transformacije nakon 2000. godine, sprovedena u okviru ovog projekta, pokazala su da je slobodno tržište neoliberalnog kapitalizma, umesto da deluje kao „lek“ za boljke dirigovane ekonomije, postalo novi ključni izvor društvenih neravnopravnosti, uključujući i rodnu neravnopravnost, i generator različitih oblika i vidova nasilja koji cirkulišu u savremenim društvima – u oblastima i institucionalnim okruženjima ekonomije, obrazovanja, socijalne zaštite, religije, medija – kristalizirajući se prečesto u vidljivim okvirima porodica i domaćinstava u obliku porodičnog nasilja.Rezultati ovog istraživanja predstavljeni su u specijalnom tematu časopisa Antropologija pod nazivom „O nasilju nad ženama – prilog proučavanju“.

Tekstovima možete pristupiti na ovom LINKU.

Iz uvodne beleške, koju su sastavile urednice temata Zorica Ivanović i Nađa Bobičić:

„Ovakvo oblikovanje temata, koje uključuje tekstove iz različitih disciplina – antropologije, feminističkih teorija, psihologije, studija kulture i medija – osmišljeno je u skladu sa tezom o tzv. kontinuumu nasilja ili mozaiku nasilja. Ova perspektiva naglašava da RZN predstavlja društveni fenomen koji podrazumeva čitav splet različitih oblika nasilja koji su međusobno povezani, iako ne uvek na jednostavan i eksplicitan način. Osvetljavanje veza između direktnih i vidljivih nasilnih praksi i manje vidljivih procesa strukturnog, simboličkog i svakodnevnog/normalizovang nasilja nad ženama nam se čini posebno važnim u procesu traženja odgovora na pitanje kako i zašto ovaj oblik nasilja opstaje, pa i uslovima kada je definisano kao kršenje ljudskih prava i kazneno sankcionisano. To istovremeno znači da interpersonalno, partnersko i porodično nasilje nije moguće razumeti bez razmatranja šireg društveno-ekonomskog, političkog i kulturnog konteksta u kome se nasilje nad ženama pojavljuje i (re)produkuje. Na taj način, svaki od tekstova u tematu, osim kao samostalna celina, ujedno funkcioniše i kao deo šire slike kojom se iz više perspektiva želi osvetliti da je RZN kompleksan fenomen, čiji su uzroci i posledice višestruki.

Istrajnost različitih vidova nasilnih praksi kojima su žene i devojke izložene pokazuje da strategije koje se oslanjaju samo na pravno-kaznene mere, iako neophodne, nisu dovoljne. Ovde se zalažemo za šire razumevanje RZN i analiza strukturnih uslova, procesa, politika, diskursa i praksi putem kojih se ovi oblici diskriminacije i nasilja stvaraju i održavaju.”

Tekstovi u tematu Antropologije proizašli su iz višegodišnjeg istraživanja „Društveno-ekonomski kontekst i pitanje rodno zasnovanog nasilja“ koji je Centar za ženske studije sproveo uz podršku fondacije Kvinna till Kvinna.