Poziv za temat časopisa Sociologija „ŽIVETI IZMEĐU POLA I RODA“

Prenosimo poziv časopisa Sociologija za autorke i autore da dostave radove za interdisciplinarni temat Živeti imeđu pola i roda. 

Časopis Sociologija je objavio poziv za autore i autorke za učešće u interdisciplinarnom tematu Živeti između pola i roda. U nastavku teksta prenosimo njihov poziv u celosti, praćen informacijama o uređivačkim zahtevima, rokovima i kontaktima za više informacija.

Iako distinkcija između pola i roda predstavlja okosnicu razvoja rodne teorije, kao i političkih praksi usmerenih na uspostavljanje zakona, strategija i mehanizama rodne ravnopravnosti u savremenim demokratijama, pojmovi „rod“ i „pol“ i granica između njih nisu podrazumljivi i interpretirani su na veoma različite načine u feminističkoj teoriji.

Bilo da je reč o egzistencijalističko-fenomenološkim, poststrukturalističkim, marksističkim i neomarksističkim pristupima, „crnom“ feminizmu ili queer teoriji, odnos tela, roda i politike ostaje nezaobilazno kontroverzan. Problem biološkog determinizma, koji su feministkinje u početku odbacivale kao oruđe za podvlašćivanje žena i njihovo svrstavanje u građane drugog reda, na ovaj ili onaj način stalno je preispitivan i korišćen u radovima samih feministkinja (npr. Bovoar, Rubin, Chodorow, … itd.) kao perspektiva za razumevanje razlika u društvenom položaju muškaraca i žena. Svedoci smo da čak i danas, uz izuzetno bogato nasleđe socijalnog konstruktivizma u feminističkoj teoriji,  pozivanje na biološki determinizam postaje sredstvo borbe za prava žena u jednom delu feminističkog pokreta. Predstavnice ovih  struja smatraju da je relativizovanje biološke osnove ženskog socijalnog položaja, koje se dešava kroz zagovaranje LGBTI prava, a naročito prava transrodnih osoba, prisvajanje identiteta i prava koja pripadaju ženama, a za koja su se one teško izborile tokom dugačke feminističke borbe sa patrijarhatom. Međutim, ove struje zanemaruju konkretna životna iskustva i identitete LGBTI osoba.

Na koje sve načine se ovim novim/starim pozicijama, uvođenjem hormonalnih i metaboličkih kategorija u savremeni politički jezik, dovodi u pitanje odnos politike i biologije, kao i kapitalna teza feminizma, koju je formulisala Simon de Bovoar u Drugom polu: „Ženom se ne rađa, već postaje.“ I sa kakvim političkim implikacijama?

Postoje li apriorna politička savezništva između žena, da li se ona mogu utemeljiti na telesnim i biološkim argumentima  i da li im uvek treba dati prednost?

Napokon, na koji način razvoj novih tehnologija revidira koncept „prirode“ i „pola“ i uvodi transhumanistička pitanja u polje feminizma?

Ovim tematom želimo da učinimo vidljivim feministička sporenja koja se dešavaju u teorijskom procepu  između pola i roda i da ukažemo na političke implikacije ovih razlika kada su u pitanju konkretan društveni položaj i prava LGBTI osoba u širem heteronormativnom okruženju, sa posebnim osvrtom na društveni položaj LGBTI osoba u  Srbiji danas. 

Svakodnevni život LGBTI osoba je na različite načine ispresecan višestrukim isključivanjima od kojih samo jedan deo potiče od dela feminističkog pokreta. On je obeležen podelama i borbama koje ionako postoje u društvu. Problemi koji se odnose na većinu stanovništva pogađaju podjednako i LGBTI osobe, samo što u njihovom slučaju moramo uzeti u obzir i diskriminaciju koja postoji na osnovu nepriznatosti identiteta. Ali pored problema povezanih sa subjektivnim osećajem identiteta možemo razmišljati i o ekonomskom položaju LGBTI radnica i radnika, nezaposlenosti trans žena ili nedostupnosti niza zdravstvenih usluga, prava na brak, roditeljstvo i uzajamnu pomoć, kao osnovnih prava koja su inače svima garantovana.

Isključivanje različitosti koje se ne uklapaju u heteronormativne okvire, naročito u Srbiji danas, nije ograničeno samo na političku sferu ili svakodnevni život. Akademsko polje je takođe izrazito heteronormativno, dok su afirmativna istraživanja i radovi o LGBTI osobama još uvek „alternativni“. Možemo reći da se heteronormativnost podrazumeva u društvenim naukama što prilično sužava način na koji posmatramo realnost i reprodukuje dominantne odnose moći u društvu, kao i u teorijskom diskursu. Konzervativni diskursi ne karakterišu društvene nauke samo u Srbiji – svedoci smo mnogo šireg zaokreta na desno širom Evrope, kada su u pitanju feminizam, rodne studije i LGBT teme.

Ideja za interdisciplinarni temat je nastala iz potrebe da se proširi epistemološko polje domaće sociologije i perspektive drugih disciplina kada su u pitanju teme rodnog identiteta, seksualne orijentacije i procesi biološkog/kulturnog/istorijskog koji ih oblikuju. Takođe, vidimo značaj u dokumentovanju iskustava onih koji su na „margini“, na validaciji rodnih i seksualnih raznolikosti u naučnom polju.

Pozivamo vas da dostavite radove sa posebnim fokusom na sledeće teme:

– Pojam razlike, rod i pol u feminističkoj teoriji

– Razvoj novih tehnologija i revidiranje koncepata prirode polnosti

– Političnost telesnog iskustva

– Transhumanizam i feminizam

– Homo/bi/transfobija, nasilje i stigma u odnosu na seksualnu različitost i rodni identitet;

– Neoliberalne politike i LGBTI – istorijski osvrti, preispitivanje identitetskih politika, odnos klase i (homo)seksualnosti;

– Empirijska istraživanja – iskustva LGBTI osoba u Srbiji; partnerski odnosi i istopolne porodice;

– LGBTI osobe u vreme pandemije.

Procedura za dostavljanje radova:

Potrebno je poslati predlog rada koji uključuje: naslov rada, apstrakt rada (do 300 reči) i kraću biografiju autorke/a. Apstrakt rada treba da sadrži istraživačka pitanja/teorijski problem, cilj istraživanja, glavne ideje i očekivane rezultate. Radove je moguće dostaviti na srpskom ili engleskom jeziku.

Adresa za slanje i dodatna pitanja:

sociologijatemat@gmail.com

Rokovi:

Dostavljanje predloga rada,  tj. apstrakata, do 25. februara 2022.

Obaveštenje o prihvaćenim predlozima, 5. mart 2022.

Dostavljanje celih radova za recenziju, 1. jun 2022.

Revidirani radovi ponovo poslati urednicama, 20. avgust 2022.

Odobreni radovi predati za objavljivanje, 1. septembar 2022.

Urednice temata:

Nada Sekulić, redovna profesorka, Filozofski fakultet – Univerzitet u Beogradu nada.m.sekulic@gmail.com

Marija Radoman, naučna saradnica, Filozofski fakultet – Univerzitet u Beogradu  xmarijax@gmail.com