Prekarni položaj žena u nauci u Srbiji i strategije otpora koje baštini osmomartovska borba
22. februar 2022.
Izgrađivanje zajednica na principima solidarnosti i neophodnost međusobne saradnje
1. mart 2022.
U novom tekstu Borisav Matić, književni kritičar, upoznaje nas sa Donom Haravej i njenim esejom, na našem jeziku prvobitno objavljenom u časopisu Ženske studije, Manifest za kiborge. Ispitujući transhumanističke ideje o kiborgu koje Haravej iznosi pre više od 30 godina, Matić nas podseća na to koliko smo svi mi, zapravo, već uveliko kiborzi, ali i na politički potencijal koji nam kiborg pruža, a koji još uvek nismo, barem ne u potpunosti, ostvarili.
„Radije bih bila kiborg nego boginja.”1
Dona Haravej
Naivnost humanizma devetnaestog veka ogleda se u filozofskoj doktrini koja posmatra tehnološki razvitak kao čovekovo puko sredstvo za ovladavanjem prirodom, kao alat civilizacijskog progresa kojim ljudi suvereno rukovode. Po ovakvom shvatanju sveta, čovek ili humanistički subjekat ostaje nepromenjen spoljnim svetom s kojim interaguje, kao i tehnologijom kojom se služi. Ipak, ovakva stanovišta su se vremenom pokazala kao zablude, te savremena kulturna teorija vidi direktan uticaj tehnologije kako na filozofiju, tako i na materijalni ljudski oblik. Ljudi i mašine koevoluiraju, utičući jedni na druge, kako navodi Veronika Holinger u svom eseju Posthumanism and Cyborg Theory.2
Manifest kiborga
Tomas Foster navodi da humanizam „naturalizuje tehnologiju i minimizira načine na koje korišćenje alata menja korisnika, načine kojima naš odnos prema tehnologiji nije samo instrumentalan, već i međusobno konstitutivan. Posthumanizam nastaje kada tehnologija zapravo ‘postaje ja’, ne time što je inkorporirana u moje organsko jedinstvo i integritet, već prekidanjem tog jedinstva i otvaranjem granice između sopstva i sveta”.3
Ukratko, mi smo kiborzi.
Upravo je ova struja posthumanističke misli navela Donu Haravej da u svom tekstu Manifest kiborga: nauka, tehnologija i socijalistički feminizam u kasnom dvadesetom veku iznese tvrdnju da su svi ljudi do kraja dvadesetog veka „postali himere, izteoretizovani i isfabrikovani hibridi mašine i organizma; ukratko, mi smo kiborzi. Kiborg je naša ontologija; on nam daje našu politiku”.4
Dona Haravej, američka naučnica i feministička teoretičarka, u ovom kultnom tekstu Manifest kiborga (prvi put objavljen u magazinu Socialist Review 1985, a na BHSC jeziku 1995. u časopisu Ženske studije) definiše kiborg kao hibrid mašine i organizma, ali i kao tvorevinu društvene realnosti i fikcije. Ona navodi tri istorijska koraka koja su morala da se dese da bi uopšte došlo do definicije celog čovečanstva kao rase kiborga.
Prvi predstavlja brisanje granica između životinja i čoveka, što se dogodilo već u devetnaestom veku zahvaljujući Darvinovoj teoriji evolucije koja je dokazala da čovek nije izvanredno biće nastalo po božjoj slici, već da je nastao kroz proces evolucije.
Drugi korak predstavlja brisanje granica između organizma i mašina usled industrijske revolucije koja je doprinela da svi aspekti ljudskog života postanu mehanizovani, što uključuje i ljudsku zavisnost od mašina.
Treći korak koji je okončao proces nastanka savremenog kiborga je razvitak kompleksnih tehnologija izuzetno malih veličina, ili potpuno nevidljivih, ako je, recimo, reč o softveru. Ljudsko svakodnevno korišćenje jedva vidljive ili nevidljive tehnologije doprinelo je daljem brisanju granica između organizma i mašina, između formi prirode i kulture.
Pod kiborgom se ne podrazumevaju futurističke organsko-tehnološke forme kakve se mogu naći u dalekim budućnostima SF dela, već forme i ponašanja svakodnevnih ljudi iz današnjice.
Ako argumentacija Done Haravej ponekad deluje više iz oblasti naučne fantastike nego iz teorije, to joj je i bila namera s obzirom da naglašava da u savremenom svetu usled ubrzanog tehnološkog razvoja dolazi do brisanja granice između stvarnosti i naučne fantastike. Ipak, u ovom slučaju se pod kiborgom ne podrazumevaju futurističke organsko-tehnološke forme kakve se mogu naći u dalekim budućnostima SF dela, već forme i ponašanja svakodnevnih ljudi iz današnjice. Nour Ahmad navodi u svom tekstu da se ne podrazumeva nužno da je osoba kiborg samo ako su joj ugrađeni silikonski čipovi u organizam, već je reč o fenomenu da je ljudsko telo razvilo sposobnosti koje inače nikada ne bi moglo samo da razvije, barem ne bez pomoći tehnologije.5 Za ilustraciju toga nam mogu poslužiti produženi životni vek zahvaljujući savremenoj medicini, fizičke vežbe uz pomoć sprava u teretani, ortopedska obuća, ali i proširenje ljudskog znanja i memorije uz pomoć mobilnih telefona, kompjutera i interneta. Dodatno, iskustvo života tokom pandemije COVID 19 nam je pokazalo da je nemoguće razdvojiti telekomunikacione tehnologije od „čisto ljudskog” kontakta i odnosa.
Kiborg kao prostor novih sloboda
Ono po čemu se Dona Haravej razlikuje od mnogih drugih postmodernističkih teoretičara, poput Žana Bodrijara, jeste što se ne zaustavlja na dijagnostifikovanju stanja savremenog društva, već nastoji da kroz pojam kiborga stvori novu struju socijalističkog feminizma koja će odbaciti stege koje dolaze sa tradicionalnim rodnim ulogama, ali i sa represivnim imerijalističkim društvom.
Kao konkretan primer možemo navesti da su se ženama represivne rodne uloge nametale vekovima pod izgovorom da su one „prirodne” – „prirodno” je da žena bude podređena muškarcu i da živi i radi isključivo u privatnoj sferi. Međutim, uvođenjem kiborga u diskurs shvatamo da je koncept „čoveka kao takvog ‘neprirodan’ i ustvari je društveno konstruisan, te su i muškarci i žene takođe društveni konstrukti i ništa vezano za njih nije suštinski ‘prirodno’ i apsolutno. Svi se mi (re)konstruišemo kada dobijemo ispravne alate. Ukratko, kibernetika je dozvolila novu podelu uloga koja nije zasnovana ni na polu ni na rasi, jer pruža ljudima slobodu i sposobnost da se sami konstruišu na svim nivoima”.6
Kibernetika je dozvolila novu podelu uloga koja nije zasnovana ni na polu ni na rasi, jer pruža ljudima slobodu i sposobnost da se sami konstruišu na svim nivoima.
Haravej navodi kako je u savremenim feminizmima i srodnim strujama postalo teško, pa čak i opasno ceo pokret vezivati za jedan pridev ili pojam. „Svest o isključivanju kroz imenovanje je akutna. Identiteti deluju kontradiktorno, parcijalno i strateški. (…) Ne postoji ništa u ‘ženskom’ postojanju što prirodno vezuje žene. Ne postoji čak ni takvo stanje ‘bivanja’ ženom, to je samo po sebi kompleksna kategorija konstruisana u osporavanim naučnim diskursima o seksualnosti i drugim praksama. Rodna, rasna ili klasna svest je dostignuće koje nam je nametnulo strašno istorijsko iskustvo kontradiktornih društvenih realnosti patrijarhata, kolonijalizma i kapitalizma”, navodi Haravej.7
Dalje, ona takođe naglašava kako je želja za jedinstvom, uspostavljana kroz jedan identitet, uvek rezultovala isključivanjem ili daljem fragmentisanju identiteta. Tako je pojam „žena” pre uspostavljanja intersekcionalnih politika često isključivao žene ne-belačkih rasa, a čak se i danas u esencijalističkim strujama radikalnog feminizma i dalje koristi za isključivanje trans-žena.
Haravej upravo u kiborgu vidi mogućnost za suprotstavljanje ovim „univerzalnim” i totalizujućim jezicima jedinstva. S obzirom da je u pitanju u isto vreme i prirodno-organska i kulturno-tehnološka forma, ona u njoj vidi izlaz iz binarnosti na koje smo bili osuđeni: telo/psiha, materija/duh, prirodno/veštačko, muško/žensko, sopstvo/drugost, priroda/kultura. „Slika kiborga može da nagovesti izlaz iz lavirinta dualizama kojima smo sebi objašnjavali naša tela i alate. Ovo nije san o zajedničkom jeziku, već o moćnoj neverničkoj heteroglosiji”. 8 Kiborg je otelotvorenje polivalentnosti, ironični politički mit koji nastoji da objedini nas, civilizaciju kiborga, ali ne na totalizujući način, već negujući raznovrsnost. U našoj civilizaciji retko ko je želeo da postane kiborg, a mnogi ni danas nisu svesni svog stanja, iako to neminovno danas jesmo. Teorija Done Haravej i njen Manifest kiborga skreću nam pažnju da treba da osvestimo naše organsko-mehaničko postojanje i da kao nova vrsta stvorimo političku svest koja sa sobom nosi potencijal da se konačno odreknemo uskih vidokruga binarnosti i da zakoračimo ka utopiskim vizijama budućnosti. Kao što i sama Haravej kaže „kiborg je naša ontologija; on određuje našu politiku”.9
Autor: Borisav Matić
1 Haravej, Dona (1995) „Manifest kiborga”, u časopisu Ženske studije br. 2/3, Beograd: Centar za ženske studije. Dostupno na: https://old.gamapc.rs/izdavastvo/elektronska-izdanja/casopis-zenske-studije/zenske-studije-br-2-3/264-manifest-kiborga
2 Hollinger, Veronica (2009) „Posthumanism and Cyborg Theory“, u The Routledge Companion to Science Fiction, Njujork: Routledge; str. 273
3 Foster, Thomas (2005) The Souls of Cyberfolk: posthumanism as vernacular theory, Mineapolis: University of Minnesota Press, str. 10 (citat preveo autor)
4 Haravej, Dona (1995) „Manifest kiborga”, u časopisu Ženske studije br. 2/3, Beograd: Centar za ženske studije. Dostupno na: https://old.gamapc.rs/izdavastvo/elektronska-izdanja/casopis-zenske-studije/zenske-studije-br-2-3/264-manifest-kiborga
5 Ahmad Nour (2019) We are all cyborgs: How machines can be a feminist tool, IMS (International Media Support); dostupno na: https://www.mediasupport.org/navigating-a-changing-world/we-are-all-cyborgs-how-machines-can-be-a-feminist-tool/#:~:text=In%20A%20Cyborg%20Manifesto%2C%20Haraway,deemed%20cultural%20or%20otherwise%20natural
6 Ahmad Nour (2019) We are all cyborgs: How machines can be a feminist tool, IMS (International Media Support); dostupno na: https://www.mediasupport.org/navigating-a-changing-world/we-are-all-cyborgs-how-machines-can-be-a-feminist-tool/#:~:text=In%20A%20Cyborg%20Manifesto%2C%20Haraway,deemed%20cultural%20or%20otherwise%20natural
7 Haraway, Donna J. (1991) „A Cyborg Manifesto: Science, Technology, and Socialist-Feminism in the Late Twentieth Century” u Simians, Cyborgs, and Women, The Reinvention of Nature, Njujork: Routledge; str. 155, citat preveo autor
8 Haraway, Donna J. (1991) „A Cyborg Manifesto: Science, Technology, and Socialist-Feminism in the Late Twentieth Century” u Simians, Cyborgs, and Women, The Reinvention of Nature, Njujork: Routledge; str. 181, citat preveo autor
9 Haraway, Donna J. (1991) „A Cyborg Manifesto: Science, Technology, and Socialist-Feminism in the Late Twentieth Century” u Simians, Cyborgs, and Women, The Reinvention of Nature, Njujork: Routledge; str. 150, citat preveo autor
Ahmad Nour (2019) We are all cyborgs: How machines can be a feminist tool, IMS (International Media Support); dostupno na: https://www.mediasupport.org/navigating-a-changing-world/we-are-all-cyborgs-how-machines-can-be-a-feminist-tool/#:~:text=In%20A%20Cyborg%20Manifesto%2C%20Haraway,deemed%20cultural%20or%20otherwise%20natural
Haravej, Dona (1995) „Manifest kiborga”, u časopisu Ženske studije br. 2/3, Beograd: Centar za ženske studije. Dostupno na: https://old.gamapc.rs/izdavastvo/elektronska-izdanja/casopis-zenske-studije/zenske-studije-br-2-3/264-manifest-kiborga
Haraway, Donna J. (1991) „A Cyborg Manifesto: Science, Technology, and Socialist-Feminism in the Late Twentieth Century” u Simians, Cyborgs, and Women, The Reinvention of Nature, Njujork: Routledge
Hollinger, Veronica (2009) „Posthumanism and Cyborg Theory“, u The Routledge Companion to Science Fiction, Njujork: Routledge
Foster, Thomas (2005) The Souls of Cyberfolk: posthumanism as vernacular theory, Mineapolis: University of Minnesota Press
